Nemanjina priča

nemanja-direktor-centra-za-obolele-od-epilepsije-i-novinarka-nove-s-intervju-o-epilepsiji

Da u svakoj lošoj situaciji postoji nešto dobro pokazuje priča Nemanje Simeunovića (42) iz Beograda kome je sa samo 17 godina postavljena dijagnoza epilepsije. Kako je rekao za Telegraf.rs, da nije imao krize svesti, nikada ne bi upoznao svoju ženu Milenu (33) sa kojom je u srećnom braku skoro pet godina. Nakon 20 godina, koliko je živeo sa napadima, zbog kojeg se veliki broj pacijenata povlači iz društvenog života, podvrgao se operaciji i nakon toga već dve godine nema epileptične napade.

Nemanja je prvi napad dobio u tinejdžerskom dobu kad je nebo granica, međutim na njega se to nije odnosilo jer sa postavljanjem dijagnoze, usledili su i brojni saveti lekara koji su ograničavali njegovu mladost.

Mladom momku savetovano je da ne ide po klubovima, da što više izbegava Sunce, da bicikl vozi uz pratnju, s obzirom na to da epilepsija predstavlja grupu dugotrajnih neuroloških poremećaja koje karakterišu napadi usled kojih pacijent gubi svest, pa mogu da se zadobiju i povrede opasne po život.

Međutim Nemanjin nesvakidašnji, nesalomivi duh, ni bolest pred kojom mnogi imaju predrasude, nije mogla da oslabi. Završio je fakultet u roku, našao posao i svakodnevno se ponosno nosio sa svojim stanjem, radeći stvari za koje mnogi ne bi imali hrabrosti.

Kad mi je postavljena dijagnoza lekar mi je između ostalog rekao da nikako ne smem da ronim, skačem padobranom, ali ja sam to morao da uradim. Ronio sam, nisam skakao iz aviona, ali jesam sa bandžija na Kipru. Te godine kad sam se odlučio da skočim, cena je bila oko 100 tadašnjih maraka, oko 5.700 dinara – započeo je razgovor za Telegraf.rs Nemanja Simeunović (39) iz Beograda, diplomirani menadžer koji radi u jednoj Agenciji za zapošljavanje.

Pored toga što nije mogao da obuzda svoj avanturistički duh, Nemanja je skok izveo na neobičan i duhovit način.

– S obzirom na to da je skok bio prilično skup, zaposleni su se dosetili kako da privuku mušterije. Svi koji skoče goli ne plaćaju ništa. Tako sam ja, da ne bih platio, skočio potpuno nag – kaže kroz smeh Nemanja pokazivajući da bolest za njega nije bila prepreka da živi punim plućima.

Tokom 20 godina koliko je imao epi napade, Nemanja je gubio svest na raznim mestima, na različite načine, a zbog nekih kriza zadobijao je i ozbiljne povrede, ali ni to ga nije sprečavalo da ostvari šta naumi.

– Jedan od napada, koje sam inače imao tri ili četiri puta godišnje, dobio sam ispred Pionira kad sam trebao da gledam košarkašku utakmicu Partizana. Došla je Hitna pomoć i hteli su da me odvezu da izvrše pregled. Ja sam ih zamolio da to ne rade jer ću da propustim košarku. Oni su insistirali da krenem, a ja da ostanem. Na kraju su me pustili jer sam potpisao izjavu da neću da krenem – priča Nemanja kome ni prisećanje na teške momente u životu ne kvari raspoloženje.

NAPAD KOJI JE NEMANJI PROMENIO ŽIVOT

– Svoju ženu Milenu sam upoznao zahvaljujući tome što sam imao napad. Krenuo sam na sajam za zapošljavanje povodom posla 2010. godine, međutim pao sam na Zelenom vencu, došla je Hitna pomoć po mene i ja nisam otišao na sajam. Već sutradan sam opet krenuo da obavim posao, jer volim da radim, pa ne dozvoljavam da me epilepsija u tome sprečava. Taj dan sam upoznao Milenu. Da nisam dan pre toga dobio napad, ne bih došao sutradan i ne bih je video – priseća se Nemanja

Vrlo brzo su započeli vezu, a saznanje da Nemanja ima bolest od koje se mnogi sklanjaju, kao uostalom od većine oboljenja, Mileni nije promenilo osećanja.

– Milena je bila uz mene kad sam imao napade, ali oni nisu uticali na nas. Posle tri godine smo se venčali u crkvi, a par dana nakon toga smo uradili grupno građansko venčanje. Svadba je trajala do 19 časova jer sam ja morao na utakmicu – podelio je sa nama Nemanja svoje intimne trenutke, objašnjavajući da je on vatreni navijač i da u tome ima potpunu podršku svoje supruge.

OPERACIJA JE PROMENILA SVE

Nemanja je 2014. godine obavio preglede neophodne da se utvrdi na kom delu mozga se nalazi žarište zbog kog ima epileptične napade.

– U našoj zemlji su operacije na mozgu kod ljudi koji imaju epilepsiju počele da se obavljaju 2009. ili 2010. godine, zaista ne mogu sa sigurnošću da tvrdim. Od tad do novembra 2017. godine obavljene su 124 intervencije, a ja sam jedan od njih. Mene je tim lekara operisao u julu 2015. godine i ja od tad nemam napade, jer su odstranili deo mozga koji je stvarao probleme – objašnjava Nemanja.

Ni operacija nije mogla da ga “natera” da ostane u krevetu.

– Posle dva dana sam ustajao iz kreveta, a sve je prošlo u najboljem redu. Izašao sam iz bolnice posle 10 dana, a nakon meseca sam se vratio na posao jer nisam mogao da ne radim, iako su mi lekari rekli da bi još trebalo da budem na bolovanju. Još uvek pijem lekove za epi napade, ali mi ih polako ukidaju. Verujem da ih više nikad neću imati – izjavio je Nemanja.

Na pitanje kako izgleda život u Srbiji sa epilepsijom, dao je odgovor koji ostavlja bez komentara.

– Zavisi od toga da li se osoba stidi ili ne. Epilepsija nije bolest već stanje i tako bi ljudi trebalo da je doživljavaju. Naravno da zavisi i od okruženja, ali ja lično nisam imao probleme. Kod mene se ništa nije izmenilo kad sam saznao dijagnozu – završio je za Telegraf.rs svoju priču Nemanja Simeunović, diplomirani menadžer iz Beograda.

Nemanja je sa dijagnozom epilepsije završio fakultet, našao posao, osnovao porodicu, a nakon operacije mozga kao i napada, odlazio na posao kao da se ništa nije desilo. Priča ovog hrabrog čoveka svima treba da bude motivacija da “sve se može kad se hoće”.

PODELITE

Share on facebook
Share on twitter
Share on email
Share on linkedin
Share on skype
Share on whatsapp

Naučite

Zapratite nas na:

Kategorije

Категорије

Skorašnji članci

Najčitaniji članci

Epilepsija je ozbiljna bolest s kojom može da se živi: Nemojte da otvarate usta osobe koja ima napad. Dolazi do povreda

Epilepsija je veoma ozbiljna i složena bolest koja se u najvećem broju slučajeva može dobro kontrolisati lekovima. Ima pacijenata koji godinama žive bez napada, ali i onih koji umiru od posledica epilepsije. Lekari ne znaju zbog čega se ovo dešava, ali znaju da će se kod jednog od 100 pacijenata, epileptični napad završiti iznenadnom smrću

Pročitajte više »

BUDIMO U KONTAKTU!