Najčešća pitanja o epilepsiji


Šta je epilepsija ?

Epilepsija je stanje u kome s vremena na vreme dolazi do poremećaja u funkcionisanju nervnih ćelija u mozgu u vidu naglog pražnjena električne energije koja je mnogo intenzivnija nego uobičajeno. Ovaj kratki poremećaj dovodi do poremećaja svesti, pokreta ili osećaja. Ovo neobično pražnjenje električne energije može pogađati jedan mali deo mozga ( parcijalni napadi ) ili sve ćelije mozga ( generalizovani napadi ). Stanja u mozgu koja dovode do ovih epizoda mogu se javiti po rođenju ili se razviti tokom života zbog povrede, infekcije, abnormalnosti u strukturi mozga, izloženosti raznim toksičnim agenc+sima ili iz nepoznatih razloga. Mnoge bolesti ili ozbiljne povrede mozga mogu dovesti do samo jednog napada. Kada se napadi ponavljaju iz nepoznatih ili poznatih uzroka govorimo o epilepsiji.


Da li je epilepsija prelazna bolest ?


NE!


Ako postoji samo jedan napad, da li je to epilepsija ?

NE! Doktor posle prvog napada treba da sprovede određena ispitivanja, ali u većini slučajeva odlaže se primena lekova.


Šta izaziva epilepsiju ?

U otprilike 70 % osoba nije poznat uzrok epilepsije. Povreda glave, manjak kiseonika u mozgu oštećuje delikatni električni sistem u mozgu, tumori mozga, genetičke bolesti ( kao Tuberozna skleroza ), kinfekcije kao encefalitis i meningitis, greške u metabolizmu i slično.


Kako se postavlja dijagnoza epilepsije ?

Detaljan razgovor sa lekarom, neurološki pregled, laboratorijske pretrage, EEG, CT, MRI , PET ( aparta koji sliuži za pronalaženje žarišta preterane aktivnosti nervnih ćelija ).


Kako da se nosim sa time da imam napade ?

Osoba sa epilepsijom može pomoći sebi u kontroli napada tako što će: uzimati redovno propisane lekove, imati redovne cikluse spavanja, izbegavati prekomerne stresove, ne konzumirati alkohol, odlaziti na redovne kontrole.


Kako se leči epilepsija ?

Lekovi, specijalna dijeta, hirurški, implatacijom uređaja za stimulaciju nervus vagusa, stimulacija nervusa trigeminusa.


Da l ću lekove uzimati celog života ?

Više od 3% ukupnog stanovništva će patiti od epilepsije u nekom trenutku tokom života. 25 % novodijagnostikovanih epilepsija pripada deci, sa optimalnim lečenjem 70% osoba neće imati napade, na duži rok antiepilepztici se mogu prekinuti kod skoro 50% obolelih

Scroll to Top