Od 2007. zvanično imam epilepsiju, a na rođenju sam imao prekomernu žuticu koju nisu prepoznali lekari, i bio sam od rođenja do 5. ili 6. godine lečen od dečje konvulzije.
Po pitanju terapije, ima u svim apotekama lekova, po pitanju posla teže, mada nisam nikad pominjao u razgovorima za posao da imam epilepsiju, jer ne znam kakve bi reakcije bile. Dok sam bio u školi, isto nije govoreno, a u osnovnu školu sam pošao u 8-oj godini, sa generacijom 1985. Komšiluk je uglavnom dobar, nekima sam rekao. Na poslu nemaju razumevanja prema mom zdravstvenom problemu. Pred kraj 2018. sam odlučio da novom društvu koje sam stekao u različitim naseljima kažem sve o epilepsiji i o reakciji kako da postupe ako bi se desio epi napad.
Leto mi nije omiljeno godišnje doba, jer mi je najteže kad su prekomerne vrućine, gubim dah, prekomerno znojenje, loša spavanja…
Nažalost, od svoje porodice imam 0% razumevanja, isto i 0% podrške, najviše nerazumevanja pokazuje otac.
